понедељак, 17. јануар 2011.

                                                         Što je lepo biti bogat...



Što je lepo imati kuću... I dvorište sa cvećem, životinjama i decom. Porodicu koja je velika, srećna i zdrava.  U kojoj vladaju smeh, rad, podrška i ljubav... 


Što je lepo imati prijatelje... One koji vam pomažu i kad ne znate, koji se raduju vašem uspehu, koji su tu kad treba i kad ne mora, koji kude i hrabre.


Što je lepo imati zdravlje... Sva čula da vidiš, čuješ i osetiš svet oko sebe.


Što je lepo imati srodnu dušu... Onu zbog koje ste vi vi, jer da niste vi, ne bi ni to bilo to!


Što je lepo  putovati... Kroz svoju i  kroz druge zemlje.Videti  kulture, upoznati  jezike, hranu, spomenike, sunca, mora, planine i pustinje...  ...upoznati SVET!


Što je lepo znati... O umetnosti, kulturi, muzici, istoriji, kosmosu, zečevima i mitologiji. O životu!



Što je lepo imati osmeh.. Smisao za humor.. Jaku ideju.. Snagu.. 
                                                             .. Zahvalnost..

Š T O      J E      L E P O    B I T I       B O G A T ...




Anđela..

уторак, 07. децембар 2010.

AKO NAM VEZA PREĐE U NAVIKU, NEKA PREĐE U LEPU

Navike..
Svako ima svoje. Dobre, loše, nepotrebne , korisne... I , uvek se trudimo da se rešimo onih loših i nepotrebnih, svesni da, svaka navika ima odviku! (to smo svi ,bar nekoliko puta ,čuli)
Kažu da se svaka navika stiče za dvadesetijedan dan. Probaj tri nedelje da ustaješ u sedam ujutru i na početku četvrte probudićeš se u to vreme, kao da se čitav život rano budiš. Probaj to sa bilo čim: cigaretama, grickanem noktiju, slaganjem garedobe, zalivanjem cveća...
Ovo je oprobana metoda. Teško je, jeste, posebno ustajanje rano. Ali uspeva!
Kada govorimo o navikama, tu je i fenomen poznat kao ’prešla veza u naviku’? ! To znači: nema strasti, sitnih zadovoljstava, zajedničkih tema , iznenađenja, novih ideja kako da jedno drugom ulepšamo dan ili izmamimo osmeh. Volimo se, ali nema više šta da se dokazuje?! Nemamo potrebu za nepotrebnim porukama, iznenađenjima, zavođenjem ? Tu nešto nije u redu!
Na početku svake veze, ako smo zaljubljeni, imamo volju, potrebu i ideje kako da očaramo voljeno biće. Da mu udovoljimo, da ga nasmejemo, da mu se dopadnemo... I uvek je lepo. Izmasiramo ga posle napornog dana, iznenadimo kartama za bioskop, porukom na frižideru ili omiljenim slatkišem u istom... Nikad nas ne mrzi i uvek imamo ideju. Sa zadovoljstvom smišljamo novi način da ga obradujemo... Zajedno smo da bi jedno drugom život učinili lepšim i lakšim, koliko je to moguće ovih dana...
Zašto to nije do kraja tako? Kako nam onda , odjednom, postane nebitno da li smo doterani kada izađemo sa njim, makar i u šetnju? U početku to svi radimo. Zašto je poklon za rođendan bilo kakav a onih iznenadnih i sitnih više i nema? Zašto se „Lepo mi je sa tobom!“ podrazumeva i više se ne izgovara? Zašto ne nađemo film koji želi da pogleda i prevedemo ga ako treba -plus napravimo kokice? Zašto ga ne uhvatimo u ponedeljak uveče za ruku i odvedemo negde na piće? Samo nas dvoje! (pišem „ga“ jer od početka mislim, kao što rekoh, na voljeno biće! Dakle, važi i za muškarce! )
Šta bi se desilo, kada bi dvadesetijedan dan, makar jednom dnevno, nečim obradovali svog partnera? Izmamili osmeh neosnovanim komplimentom ili jakim zagrljajem ničim izazvanim... Probudili ga u pola noći samo da bi mu rekli koliko nam je drago što spava pored nas...

Da li bi nam prešlo u naviku? 
 
Anđela